Kupio sam ženi šerpe za rođendan, a ona mi je vratila istom mjerom

Kad sam ugledao ogromnu kutiju na stolu, srce mi je zaigralo. Bila je umotana u skupocjeni papir, s velikom crvenom mašnom. Žena je stajala pored nje i smješkala se.

„Srećan rođendan, ljubavi! Nadam se da će ti koristiti koliko i meni moj poklon.“

Pomislio sam da je unutra novi televizor ili aparat za kafu koji sam mjesecima gledao.

Počeo sam da odmotavam papir, a žena je izvadila telefon i uključila snimanje.

Kad sam otvorio kutiju, ostao sam bez teksta.

Unutra su bili usisivač, džoger, kanta, gumene rukavice i sredstva za čišćenje kupatila!

„Šta je ovo?!“, upitao sam.

„Pa poklon, ljubavi! Sve najbolje, najskuplje! Nisam štedjela!“

„Ti mene zezaš? Kupila si mi opremu za čišćenje?!“

Ona je mrtva hladna odgovorila:

„A šta si ti meni kupio? Šerpe! Ja sam mislila da ćeš se obradovati. Sad možeš da usisavaš dok ja kuvam!“

Pokušao sam da objasnim kako su one šerpe bile kvalitetne, njemačke, sa debelim dnom.

„A ovaj usisivač je italijanski, sa tri nastavka!“, odgovorila je.

Tu sam već počeo da kipim.

„Znaš li ti koliko sam ja platio one šerpe?!“

„Znam. Sačuvala sam račun. A znaš li koliko sam ja platila ovo? Tačno toliko!“

Onda je iz džepa izvadila još jednu malu kutiju.

Ponovo sam se ponadao. Pomislio sam da je sve bila šala i da je pravi poklon unutra.

Otvorio sam je.

U kutiji je bila četka za ribanje WC šolje!

„Ovo ti je dodatak. Da komplet bude potpun!“

Tada sam izgubio živce.

„Sram te bilo! Čovjek se cijele godine trudi, a ti mu za rođendan kupiš četku za WC!“

Žena se prestala smijati.

„A ja se, je li, ne trudim? Svaki dan kuvam, perem, čistim, vodim djecu u školu i radim osam sati. I za svoj rođendan dobijem šerpe da vam još bolje kuvam!“

Prvi put nisam imao odgovor.

Ali pravi šok uslijedio je kada je iz ormara izvadila kesu.

„Evo šta sam sebi kupila za svoj rođendan, kad već pitaš.“

Izvadila je malu srebrnu narukvicu.

„Koštala je trideset maraka. Kupila sam je sama jer sam znala da od tebe neću dobiti ništa što je samo za mene.“

Sjeo sam i pogledao onu ogromnu kutiju. Odjednom mi više nije bilo smiješno.

Sutradan sam otišao u zlataru i kupio joj ogrlicu koju je mjesecima gledala u izlogu.

Kad sam joj je pružio, nije htjela da je uzme.

„Ne treba meni skupo zlato da bi me poštovao.“

„Znam“, rekao sam. „Ali izgleda da sam morao dobiti usisivač za rođendan da bih to shvatio.“

Zagrlila me je, a onda pokazala prema kupatilu.

„Dobro. Sad kad smo to riješili, onaj tvoj rođendanski poklon čeka da ga isprobaš.“

„Koji?“

„Pa četka, ljubavi! Nećemo valjda bacati novac!“

Od tada je prošlo godinu dana. Usisivač i dalje koristim, a za njen posljednji rođendan kupio sam joj vikend-putovanje za nas dvoje.

I da vam kažem nešto — nikad više ženi ne kupujem šerpe za rođendan!

A ona onu četku za WC i danas zove „najboljom investicijom u naš brak“.