Nisam mogla da izbacim iz glave tu poruku. Posebno onaj dio: „kao prošli put“. To nije mogla biti greška niti neka bezazlena šala. Nisam mu odmah ništa rekla. Spustila sam telefon tačno gdje je bio i odlučila da vidim dokle su spremni da idu.

Te večeri rekla sam mu da idem kod majke i da ću tamo prespavati. Poljubio me sasvim mirno i rekao: „Važi, odmori malo.“ Čim sam izašla, poslala sam drugarici poruku da sam se posvađala s njim i da mi treba razgovor. Odgovorila je tek poslije dvadesetak minuta: „Jao, ne mogu večeras, baš sam umorna.“

Tada mi je sve bilo jasno.

Parkirala sam automobil dvije ulice dalje i vratila se pješice. Nisam morala dugo čekati. Četrdesetak minuta kasnije ugledala sam NJU kako izlazi iz taksija ispred naše zgrade. Imala je kapuljaču preko glave i stalno se osvrtala. Pozvonila je, vrata su se otvorila, a ona je nestala unutra.

Ruke su mi se tresle, ali nisam krenula za njom. Sjela sam na klupu preko puta ulaza i čekala. Poslije skoro dva sata izašla je iz zgrade. Nazvala sam je.

„Gdje si?“

Zastala je nasred trotoara. „Kod kuće. Rekla sam ti da sam umorna.“

„Onda se okreni.“

Okrenula se i ugledala me.

Nikada neću zaboraviti izraz njenog lica. Prišla sam joj i samo pitala: „Koliko dugo?“

Prvo je pokušala da slaže. Onda je počela da plače. Rekla je da se desilo „samo nekoliko puta“, da nije planirala, da se zaljubila i da je htjela da prekine. Ali onda je izgovorila nešto što me dotuklo više od same prevare.

„On mi je rekao da će te ostaviti poslije vašeg putovanja.“

Znači, dok sam ja planirala našu budućnost, njih dvoje su planirali njen početak.

Popela sam se u stan. On je problijedio čim me ugledao. Nisam vikala. Stavila sam ključ na sto i rekla: „Ona čeka dole. Sad više ne morate da se krijete.“

Počeo je da govori da nije tako kako izgleda, ali sam samo prošla pored njega i spakovala najosnovnije stvari.

Narednih dana oboje su me zvali. Nisam odgovorila nijednom.

Tri mjeseca kasnije zajednička poznanica mi je rekla da su njih dvoje zaista pokušali da budu zajedno. Trajalo je manje od mjesec dana. Počeli su da se optužuju, provjeravaju telefone i sumnjaju jedno u drugo.

Kada mi je drugarica poslije toga poslala poruku: „Izgubila sam najbolju prijateljicu zbog čovjeka koji nije vrijedio“, prvi put sam joj odgovorila.

Napisala sam samo:

„Nisi mene izgubila zbog njega. Izgubila si me onog trenutka kada si ušla u moj dom znajući da ja vjerujem i tebi i njemu.“