Fotografija na njegovom telefonu
Muž mi je istrgao telefon iz ruke muškarca i zurio u fotografiju. Na njoj sam stajala ispred nepoznate kuće, u istoj haljini koju sam nosila prošlog mjeseca na službenom putovanju.
„Objasni mi“, rekao je kroz zube.
„Ne mogu. Nikad nisam bila kod ovog čovjeka.“
Nepoznati muškarac se nasmijao. „Stvarno ćeš nastaviti? Imam još fotografija.“
Počeo je da lista. Na jednoj ulazim kroz kapiju, na drugoj stojim na terasi, a na trećoj sjedim u dnevnoj sobi. Nisam mogla da dišem. To je bilo moje lice, moja odjeća, čak i moja torba.
Ali tada sam primijetila nešto.
„Vrati drugu fotografiju.“
Zumirala sam je. Na lijevoj ruci žene vidio se veliki prsten. Ja takav nikada nisam imala.
„To nisam ja.“
Muž me pogledao, ali muškarac je odmahnuo glavom. „Nemoj sad izmišljati.“
Tada nam je prišla mlada. Čim je ugledala fotografiju, problijedjela je.
„Odakle ti ovo?“
Muškarac se zbunio.
Mlada je uzela telefon i rekla: „Ova žena nije ona.“
Okrenula je ekran prema nama.
„Ovo je moja sestričina Marina.“
Nastala je tišina.
Marina i ja smo ličile nevjerovatno. Viđale smo se rijetko, ali su nam još kao djevojčicama govorili da izgledamo kao sestre. Iste tamne oči, gotovo ista kosa, čak smo bile slične visine.
„Ali haljina?“ pitao je muž.
Tada sam se sjetila.
Mjesec ranije Marina me je zvala jer je imala važnu večeru. Posudila sam joj haljinu i torbu. Upravo one koje je nosila žena na fotografijama.
Muškarac je problijedio.
„Ona mi je rekla da se zove Ana.“
„Ja sam Ana“, odgovorila sam.
Mlada je odmah pozvala Marinu.
Prvo se nije javljala. Kada je konačno podigla telefon i čula o čemu se radi, počela je da plače.
Priznala je sve.
Upoznala je tog muškarca nekoliko mjeseci ranije. Bio je oženjen. Kada ju je pitao za ime i društvene mreže, uspaničila se i dala mu moje ime. Uzela je nekoliko mojih fotografija sa profila i pokazivala ih kao svoje. Nije očekivala da ćemo se ikada sresti.
Ali postojao je još jedan problem.
„Zašto si mu rekla da sam udata za mog muža?“ pitala sam.
Marina je zaćutala.
Muškarac je tada pogledao mog muža.
„Zato što mi je rekla da će uskoro ostaviti muža zbog mene.“
Muž je zatvorio oči.
Marina je svojim lažima praktično napravila drugi život koristeći moje ime, moje fotografije i moj brak.
Nepoznati muškarac se izvinio i otišao, potpuno slomljen jer je tek tada shvatio da mjesecima nije znao ni pravo ime žene sa kojom se viđao.
A moj muž?
Samo me je zagrlio i rekao:
„Nikada više neću donositi zaključak prije nego što te saslušam.“
Svadba se nastavila, ali za mene je bila završena.
Jer dok su ostali plesali, ja sam gledala telefon i brisala fotografije sa javnog profila.
Nisam mogla da prestanem misliti koliko je malo trebalo da tuđa laž uništi moj brak.
