Nesreća nije počela na putu

Policajčeve riječi su me presjekle. Pogledala sam kuma, a on je oborio glavu. Pitala sam šta se dogodilo u garaži, ali prije nego što je odgovorio, policajac mu je prišao i rekao da ne napušta bolnicu. Tada sam shvatila da on ovdje nije došao samo kao zabrinuti prijatelj.

„Reci mi šta si mu uradio!“, povikala sam. Kum je odmahnuo glavom. „Nisam htio da strada. Sam je sjeo u auto i otišao.“ Policajac ga je prekinuo: „Ali prije toga ste se potukli.“

Noge su mi se odsjekle. Njih dvojica su bili prijatelji više od dvadeset godina. Muž ga je smatrao bratom. Kum je konačno priznao da je nekoliko mjeseci uzimao novac iz njihove zajedničke firme. U početku male iznose, a onda sve veće. Mislio je da će ih vratiti prije nego što iko primijeti.

Ali moj muž je tog dana pronašao izvode iz banke.

Otišao je pravo kod kuma u garažu i bacio papire pred njega. Kum ga je molio da mu da nekoliko dana. Muž je odbio i rekao da ujutro ide u policiju. Tada je izbila svađa.

„Udario sam ga“, izgovorio je kum jedva čujno. „Samo jednom.“

Policajac je tada dodao ono zbog čega mi se zavrtjelo u glavi. Nakon udarca muž je pao i glavom udario u metalnu policu. Bio je ošamućen, jedva je stajao, ali nije želio hitnu pomoć. Sjeo je u automobil i krenuo kući.

„A ti si ga pustio da vozi takav?!“

Kum je ćutao.

Muž je nekoliko kilometara dalje izgubio kontrolu i udario u zaštitnu ogradu.

Tada su se otvorila vrata hodnika i izašao je doktor. Rekao je da je muž stabilno i da se probudio. Potrčala sam prema sobi, ali prije nego što sam ušla, doktor me zaustavio.

„Traži policiju. Kaže da mora odmah nešto da im kaže.“

Kada sam prišla krevetu, muž me uhvatio za ruku. Pogledao je prema kumu koji je stajao na kraju hodnika.

„Nije novac najgore što je uradio.“

Policajac je prišao bliže.

Muž je rekao da je u papirima pronašao još nešto. Kum nije samo uzimao novac. Mjesecima je pravio ugovore na ime mog muža i stavljao njegov potpis na njih. Dug je bio ogroman.

Kum je pokušao krenuti prema izlazu, ali dvojica policajaca su ga zaustavila.

Dok su mu stavljali lisice, muž ga je samo gledao.

„Dvadeset godina sam te zvao bratom“, rekao je.

Kum nije odgovorio.

Tek tada sam shvatila zašto me molio da mužu ne kažem da je bio u bolnici. Nije došao da vidi da li mu je prijatelj dobro.

Došao je da provjeri da li će se probuditi i ispričati istinu.