Kad su se vrata otvorila, umjesto one plavuše sa recepcije ušao je krupan muškarac u bijeloj majici. Zastala sam i podigla glavu, potpuno zbunjena.

„Vi ste Vanja?“ pitala sam.

Nasmejao se. „Jesam. Pretpostavljam da vas je ime malo zbunilo.“

U tom trenutku nisam znala da li da se smijem ili da propadnem kroz sto. Sve ono što sam u glavi napravila od trenutka kada sam ugledala napucanu plavušu odjednom je počelo da se raspada. Ipak, nešto mi nije dalo mira.

Dok je pripremao ulje, usput je rekao: „Vaš muž je jedan od mojih najstarijih klijenata. Dolazi još otkad sam radio u starom salonu.“

Pitala sam ga kako je moguće da se nikada ne javlja na telefon kada muž pokušava da zakaže termin. Vanja se namrštio.

„Ja se uopšte ne javljam na telefon. Termine vodi recepcija.“

Tada sam se sjetila kako je muž nekoliko puta izlazio iz sobe dok je navodno razgovarao sa „Vanjom“. Srce mi je opet počelo lupati.

Poslije tretmana nisam otišla kući. Sjela sam u kafić preko puta salona i čekala. Nakon dvadesetak minuta plavuša je izašla, pogledala oko sebe i ušla u automobil koji sam odmah prepoznala.

Bio je to automobil mog muža.

Nisam prišla. Snimila sam ih telefonom. Ona je sjela na suvozačko mjesto, a on ju je poljubio u obraz i pružio joj kesu. Zatim su se odvezli.

Te večeri sam ga dočekala potpuno mirno.

„Kako je Vanja?“ pitala sam.

„Odlično. Kao uvijek“, odgovorio je bez razmišljanja.

Spustila sam telefon na sto i pustila snimak.

Boja mu je nestala iz lica.

Nakon nekoliko minuta ćutanja priznao je da plavuša nije njegova ljubavnica. Bila je Vanjina sestra i njegova stara prijateljica. Kesu joj je donio jer je u njoj bila dokumentacija za kredit koji joj je pomagao da sredi.

„A zašto si lagao da razgovaraš sa Vanjom?“

Tu je zastao.

Ispostavilo se da nije skrivao nju, nego nešto sasvim drugo: mjesecima je išao na fizikalne terapije zbog problema sa kičmom, a meni nije htio priznati da su mu ljekari preporučili operaciju.

Izvadio je nalaze iz pretinca automobila.

Gledala sam papire i osjećala i olakšanje i bijes.

Nije me varao.

Ali me je mjesecima lagao.

Te noći smo dugo razgovarali. Rekla sam mu da bih mnogo lakše podnijela istinu o njegovom zdravlju nego sopstvene sumnje.

A od tada, kad god kaže da ide kod Vanje, više ne zamišljam plavušu iza zatvorenih vrata.

Sada samo pitam: „Kad je kontrola kod doktora?“