Kad sam to rekao, supruga je problijedila. Mislila je da govorim iz ljubomore prema njenom bivšem, ali nije znala šta sam vidio samo dva dana ranije. Mia je mjesecima tvrdila da ne želi nikakav odnos sa mnom jer „već ima oca“. Poštovao sam to. Nisam je tjerao da me zove tata, nisam joj ulazio u sobu bez kucanja i nikada nisam pokušavao da zamijenim njenog oca.

Ali tog četvrtka vratio sam se ranije s posla. Ispred zgrade sam ugledao Miu kako ulazi u automobil svog oca. Ništa čudno, dok nisam primijetio ogromnu kesu koju mu je pružila. Iz nje je izvadio nekoliko koverti. Prepoznao sam ih — bile su iste one u koje smo supruga i ja mjesecima stavljali novac za Mijinu ekskurziju i rođendan.

Nisam rekao ništa. Sačekao sam veče i provjerio mjesto gdje smo držali novac. Nedostajalo je skoro 1.500 eura.

Kad sam to rekao supruzi, prvo je viknula da optužujem dijete. Tada je Mia izašla iz sobe i, potpuno mirno, rekla: „Nisam ukrala.“

„Onda gdje je novac?“

Ćutala je nekoliko sekundi, a onda počela da plače. Njen otac je mjesecima imao dugove. Govorio joj je da će ostati bez stana i da će završiti na ulici ako mu ne pomogne. Mia mu je prvo davala svoj džeparac, a onda je počela uzimati iz naših koverti. Najgore je bilo što joj je obećao da će joj, zauzvrat, napraviti rođendan kakav želi.

Zato sam rekao: „Neka plati njen pravi otac.“

Supruga je sjela kao pokošena. Ali priča tu nije završila.

Uzela je telefon i pozvala bivšeg. Čim je spomenula novac, počeo je da se pravda. A onda je izgovorio rečenicu zbog koje smo oboje zanijemili:

„Kakav rođendan? Ja joj nisam obećao nikakvu proslavu.“

Mia je spustila pogled.

Tada smo shvatili da postoji još nešto.

Poslije nekoliko minuta priznala je sve. Rođendanska proslava uopšte nije koštala koliko je rekla. Dio novca trebalo je ponovo da završi kod njenog oca, jer joj je tvrdio da mu treba „još samo jednom“.

Supruga je zaplakala, ali ja više nisam bio ljut na Miu. Bila je dijete koje je odrasla osoba uvukla u svoje probleme.

Sjeli smo pored nje i prvi put razgovarali bez svađe. Rekao sam joj da ne mora mene smatrati ocem i da nikada neću tražiti da bira između nas. Ali da u ovoj kući više neće sama nositi probleme odraslih.

Rođendan smo ipak napravili — mnogo skromniji.

Pred gostima mi Mia nije rekla ništa posebno. Ali kada su svi otišli, prišla mi je i pružila malu kovertu. Unutra je bio ostatak njenog džeparca i ceduljica:

„Ne znam hoću li te ikada zvati tata. Ali sada znam ko se ponašao kao jedan.“

Tu kovertu nisam uzeo.

Sačuvao sam samo ceduljicu.