BAKŠIŠ KOJI JE NAPRAVIO HAOS

Njegova žena je naglo ustala od stola, prišla mi i pred svima rekla:

„Vrati mu tih 50 eura.“

Zbunio sam se. Čovjek se smijao i odmahivao rukom.

„Pusti momka, zaslužio je. Cijelo veče nas služi.“

„Nije problem u momku“, odgovorila je hladno. „Problem je što ti dijeliš novac, a sutra ćeš meni govoriti da nemamo.“

Nastala je neprijatna tišina. Izvadio sam novčanicu iz džepa i pružio je čovjeku, ali on je odgurnuo moju ruku.

„Ne uzimam nazad ono što dam.“

Žena ga je pogledala bijesno.

„Stvarno? A ono što si meni dao prije deset godina možeš da uzmeš nazad?“

Čovjek je momentalno prestao da se smije.

Nisam imao pojma o čemu pričaju, pa sam krenuo prema šanku. Međutim, žena me uhvatila za rukav.

„Čekaj. Koliko ti je ukupno dao večeras?“

„Šezdeset eura.“

„Samo tebi?“

Klimnuo sam.

Okrenula se prema mužu.

„Eto. Opet isto.“

„Prestani“, procijedio je kroz zube.

Tada je njihov sin, dječak od možda desetak godina, tiho pitao:

„Mama, zašto se svađate?“

To kao da ju je presjeklo. Sjela je, zagrlila dijete i više nije rekla ništa.

Pomislio sam da je gotovo.

Nije bilo.

Sat kasnije čovjek je ponovo došao do šanka. Jedva je stajao na nogama.

Izvadio je 200 eura.

„Ovo je za tebe, ali nemoj pred ženom.“

Odmaknuo sam se.

„Neću, gospodine.“

Tada je njegova žena stala iza njega.

Sve je čula.

„Dosta.“

Uzela mu je novac iz ruke, vratila u novčanik i rekla nešto zbog čega se čovjek potpuno otrijeznio:

„Sutra ideš kod advokata. Ja ovako više neću.“

Počeo je da je moli da ne pravi gluposti, ali ona je uzela dijete za ruku i izašla iz sale.

Čovjek je ostao nekoliko sekundi nepomičan.

A onda se okrenuo prema meni.

„Vidiš, momak… nije ona ljuta zbog tvojih 50 eura.“

Sjeo je za šank i spustio glavu.

„Prije deset godina prokockao sam skoro sve što smo imali. Obećao sam joj da više nikada neću rasipati novac kad popijem.“

Tek tada sam shvatio njen pogled kada mi je prvi put gurnuo deset eura u džep.

Nije gledala mene.

Gledala je čovjeka koji joj je upravo pred očima ponovo prekršio obećanje.

Sjutradan sam tih 60 eura dao vlasniku sale da ih vrati čovjeku ako se pojavi.

Nikada nije došao.

Ali njegovu ženu jesam vidio nekoliko mjeseci kasnije.

Bila je sama.

Kad me je prepoznala, samo je rekla:

„Nisi ti bio kriv. Ti si samo bio posljednjih 50 eura koje sam mogla da podnesem.“