Bliznakinja me je odvela u sobu
Čim smo ušle u sobu, zatvorila je vrata i naslonila se na njih. Bio sam pripit, muzika je treštala iz dnevne sobe, a pred sobom sam imao djevojku koja je izgledala potpuno isto kao moja. Pomislio sam da je upravo ona i kroz smijeh pitao: „Šta ti bi, što si me dovela ovdje?“
Nije odgovorila. Samo mi je prišla i poljubila me.
Uzvratio sam poljubac, potpuno uvjeren da ljubim svoju djevojku. Tek nekoliko sekundi kasnije osjetio sam njen parfem. Bio je drugačiji. Odmakao sam se i pogledao je bolje. Tada se nasmijala.
„Napokon si shvatio.“
Kao da sam se istog trenutka otrijeznio. Pitao sam je da li je normalna i krenuo prema vratima, ali me uhvatila za ruku.
„Čekaj. Morala sam da provjerim nešto.“
„Šta da provjeriš?!“
Pogledala me pravo u oči i rekla: „Da li bi primijetio razliku između nas.“
Izašao sam iz sobe bijesan. U hodniku sam ugledao svoju djevojku. Stajala je nekoliko metara dalje i gledala nas. Sestra je izašla odmah za mnom, a djevojka je samo pitala: „Šta ste vas dvoje radili unutra?“
Pokušao sam objasniti, ali sestra me prekinula.
„Poljubio me.“
Nastala je tišina.
Rekao sam da sam mislio da je ona, da su me namjerno zbunile, ali moja djevojka je počela plakati. Tada se njena sestra nasmijala i izgovorila nešto zbog čega sam shvatio da ovo nije bila pijana glupost.
„Rekla sam ti da neće primijetiti.“
Pogledao sam djevojku. „Čekaj… ti si znala?“
Nije odgovorila.
Ispostavilo se da su se nekoliko dana ranije posvađale zbog mene. Sestra joj je tvrdila da sam zaljubljen samo u njen izgled i da, pošto su identične, ne bih ni znao koja je koja. Moja djevojka je bila toliko sigurna u mene da je pristala na njihovu glupu „provjeru“.
Samo što je postojao dio plana za koji ni ona nije znala.
Njena sestra nije trebalo da me poljubi.
Kada je to čula, moja djevojka je nasrnula na nju riječima: „Dogovor je bio samo da ga odvedeš u sobu!“
Tada sam ja pukao. Nisam želio da budem ničiji test, opklada ni dokaz u njihovom bolesnom rivalstvu. Uzeo sam jaknu i otišao.
Djevojka me je narednih dana zvala desetine puta. Na kraju smo se našli. Izvinila se i priznala da je cijeli život živjela u takmičenju sa sestrom i da je napravila ogromnu grešku.
Pokušali smo ponovo.
Ali više ništa nije bilo isto. Kad god bih vidio njenu sestru, sjetio bih se te sobe, a djevojka bi svaki moj pogled prema njoj tumačila kao sumnju.
Poslije dva mjeseca smo raskinuli.
Najčudnije se dogodilo pola godine kasnije. Njena sestra mi je poslala poruku:
„Znam da me mrziš. Ali moram ti priznati nešto. Te večeri nisam htjela da dokažem sestri da je u pravu. Htjela sam da dokažem sebi da bi makar jednom izabrao mene.“
Tada sam konačno shvatio zašto nas od početka nikada nije ostavljala na miru.
