Sutradan sam došla skoro pola sata ranije. Hodnici su bili prazni, a vrata njegovog kabineta odškrinuta. Pokucala sam, a on je odmah rekao: „Uđi i zatvori vrata.“

Srce mi je lupalo. Sjela sam naspram njega, ali on nije počinjao razgovor. Samo me je nekoliko trenutaka posmatrao, a onda izvadio fasciklu sa mojim imenom.

„Znaš li zašto sam te pozvao?“

Odmahnula sam glavom.

„Zbog ovoga.“

Iz fascikle je izvadio moj posljednji ispit. Bila sam sigurna da sam ga dobro uradila, ali preko prve stranice crvenom olovkom bila je napisana petica.

„Ne razumijem“, rekla sam. „Skoro sve sam znala.“

Naslonio se i tiho odgovorio: „Znam. Zato sam te i pozvao prije nego što ocjena bude upisana.“

Već sam očekivala neku nepristojnu ponudu o kakvima su djevojke pričale. Ustala sam i rekla da ću radije ponovo polagati.

Tada se potpuno promijenio.

„Sjedi. Nisi me razumjela.“

Otvorio je ladicu i izvadio nekoliko odštampanih poruka. Na njima je bilo moje ime, fotografija sa društvenih mreža i razgovor dvojice muškaraca.

Jedan od njih bio je asistent sa našeg fakulteta.

U porukama je pisalo da me treba oboriti na ispitu jer sam nekoliko sedmica ranije odbila da izađem s njim.

„Odakle vam ovo?“ pitala sam.

Profesor je rekao da mu je neko anonimno poslao prepisku i da je zato pregledao moj rad lično. Peticu je, objasnio je, napisao asistent. Moj stvarni rezultat bio je za devetku.

Ostala sam bez riječi.

„Zašto onda svi pričaju ono o vama i studenticama?“

Nasmijao se, ali nimalo veselo.

„Zato što je ponekad dovoljno da neko pokrene priču.“

Baš tada neko je snažno pokucao. Vrata su se otvorila i ušao je isti asistent. Kada me je ugledao, zastao je.

Profesor je podigao odštampane poruke.

„Možda želiš nešto da joj objasniš?“

Asistent je problijedio. Rekao je da je sve izvučeno iz konteksta, ali profesor je već pozvao dekana. U roku od nekoliko minuta kabinet je bio pun ljudi.

Tog dana nisam dobila devetku.

Dobila sam desetku nakon što je komisija ponovo pregledala moj rad.

Nekoliko sedmica kasnije asistent više nije držao vježbe dok je trajao postupak na fakultetu.

A profesor?

Tek mnogo kasnije saznala sam zašto je baš meni odlučio pomoći. Njegova kćerka je nekoliko godina ranije napustila drugi fakultet nakon gotovo iste situacije.

Prije mog posljednjeg ispita rekao mi je samo:

„Nisam tada uspio zaštititi nju. Nisam htio ponovo ćutati.“