Mužev glas me presjekao. Komšija je istog trenutka sklonio ruke sa ograde, ali umjesto da se zbuni, samo se nasmijao.

„Prošlog petka?“ ponovio je. „Hoćeš baš pred njom?“

Okrenula sam se prema mužu. Stajao je na vratima terase potpuno miran, ali sam po njegovom licu vidjela da ovo nije obična komšijska svađa.

„Šta se dešava?“, pitala sam.

Muž nije ni pogledao mene. Prišao je ogradi i ponovio: „Reci joj gdje si bio.“

Komšija je nekoliko sekundi ćutao, a onda rekao: „Bio sam tamo gdje si i ti bio.“

Osjetila sam kako mi se stomak steže.

Muž je tada izvadio telefon. „Lažeš. Ja imam dokaz da si bio s njom.“

Pomislila sam da govori o nekoj ženi. Ali komšija je prasnuo u smijeh.

„A ti imaš hrabrosti da pričaš o dokazima? Pokaži joj onda cijelu fotografiju, ne samo dio koji ti odgovara.“

„Kakvu fotografiju?“ pitala sam.

Muž je pokušao da me vrati u stan, ali sam mu uzela telefon iz ruke. Na ekranu je bila fotografija komšije kako ulazi u jedan hotel. Datum — prošli petak.

A onda je komšija izvadio svoj telefon.

„Sad pogledaj ovo.“

Na njegovom snimku vidio se isti hotel, nekoliko minuta kasnije. Iz njega je izlazio moj muž. Pored njega žena koju sam odmah prepoznala.

Bila je to žena iz njegove firme za koju mi je mjesecima govorio da je „samo koleginica“.

Pogledala sam muža. „Ti si bio s njom?“

„Nije kako izgleda.“

Komšija je odmahnuo glavom. „Nemoj joj više lagati. Ja sam vas vidio.“

Muž je tada potpuno izgubio živce.

„A ZAŠTO si ti bio tamo?!“

Nastala je tišina.

Komšija me pogledao, pa rekao: „Zato što sam znao da će biti tamo. Pratio sam ga.“

„Zašto bi pratio mog muža?“

Nije odgovorio.

Tada je muž izgovorio nešto što me potpuno zbunilo:

„Reci joj. Kad si već toliko hrabar, reci joj ZAŠTO ti je toliko stalo šta ja radim.“

Komšija je spustio pogled. Prvi put otkako ga poznajem nije imao spremnu šalu.

„Zato što sam se prije tri mjeseca spremao da joj kažem sve.“

„Šta sve?“

Muž je viknuo: „Ne slušaj ga!“

Ali komšija je nastavio.

„Vidio sam ga s tom ženom još prije tri mjeseca. Htio sam ti reći, ali nisam znao kako. Onda sam shvatio da mi nije stalo samo zato što si mi komšinica.“

Nisam mogla vjerovati šta slušam.

Sve njegove šale, pogledi i ono „udala si se za pogrešnog muškarca“ odjednom su dobili potpuno drugo značenje.

Ali nisam ni stigla da odgovorim.

Iz stana se začulo zvono.

Muž je problijedio.

„Ne otvaraj“, rekao je.

Baš zbog toga sam otišla do vrata.

Ispred je stajala upravo njegova koleginica.

Nije djelovala ni ljuto ni zbunjeno. Samo iscrpljeno.

Pružila mi je malu kesu.

„Ovo je ostalo kod mene prošlog petka. Mislim da treba da ga dobiješ ti.“

Unutra je bio mužev sat.

I koverta.

Otvorila sam je pred njim.

U njoj je bila potvrda o rezervaciji hotelske sobe — za dvije osobe.

Muž je počeo da objašnjava, ali sam podigla ruku.

Nisam više željela objašnjenja.

Okrenula sam se prema komšiji. Očekivao je valjda da ću sada potrčati njemu.

Nisam.

„A ti“, rekla sam, „ako si znao tri mjeseca, a ćutao jer si čekao pravi trenutak da mi kažeš šta osjećaš, nisi mnogo bolji.“

Prvi put nije imao šta da odgovori.

Te noći nisam izabrala nijednog od njih.

Spakovala sam nekoliko stvari i otišla kod sestre.

Muž me je zvao do jutra. Komšija mi je poslao samo jednu poruku: „Izvini.“

Nisam odgovorila ni jednom ni drugom.

Jer sam tek tada shvatila nešto mnogo važnije od toga koji je muškarac govorio istinu.

Godinama sam slušala kako sam se udala za pogrešnog muškarca.

A te večeri sam prvi put odlučila da ne moram odmah tražiti pravog.