Pogledala me je pravo u oči i rekla: „Ne mogu ja. Treba mi da ti budeš surogat.“

Mislila sam da sam je pogrešno čula. Pitala sam je da li shvata šta govori. Nisam ni stigla da dođem sebi od pitanja o doniranju jajne ćelije, a ona je već govorila da su u klinici objasnili kako bi najveće šanse imali ako bih ja iznijela trudnoću.

„Ti si mi kao sestra“, rekla je. „Znam da bi moje dijete bilo sigurno kod tebe.“

Te riječi su me potpuno slomile. Voljela sam je. Znala sam kroz šta je prošla: godine pregleda, terapija, neuspjelih pokušaja i razočaranja. Ali imala sam svoj život, svoj posao i svoje tijelo. Nisam mogla tek tako obećati devet mjeseci trudnoće kao da joj pozajmljujem haljinu.

Rekla sam joj da mi treba vrijeme. Nije dobro reagovala. Počela je da plače i ponavlja da sam joj jedina nada. Rekla je da bi ona za mene uradila isto. Osjetila sam kako me hvata krivica, iako još nisam ni rekla ne.

Te večeri sam ispričala mužu. On je odmah rekao da ne dolazi u obzir da donosimo odluku iz osjećaja duga. Podsjetio me je da trudnoća nosi rizike i da bi takva odluka uticala na cijelu našu porodicu.

Narednih dana prijateljica me je neprestano zvala. Kada sam joj konačno rekla da ne mogu, promijenila se.

Prvo je ćutala. Onda je rekla: „Znači, kad je meni najteže, ti biraš sebe.“

Ta rečenica je boljela. Odgovorila sam: „Da. O ovome moram da biram sebe.“

Prekinula je razgovor. Mjesecima se nismo čule.

Bilo mi je teško jer sam se pitala jesam li bila sebična. Ali svaki put kada bih pomislila da sam možda trebala pristati, shvatila bih da odluka donesena iz krivice ne može završiti dobro.

Skoro pola godine kasnije javila mi se. Nije tražila ništa. Rekla je da joj je žao što je moju ljubav prema njoj pretvorila u obavezu. Priznala je da je bila očajna i da je prestala da vidi granicu između molbe i pritiska.

Ponovo smo počele da razgovaramo. Njena borba za dijete nije završila tada. Nastavila je liječenje drugim putem.

A naše prijateljstvo je preživjelo tek kada smo obje shvatile jednu važnu stvar: možeš nekoga voljeti svim srcem i ipak imati pravo da kažeš ne.