Konobar je to izgovorio dovoljno glasno da ga čuje cijeli sto. U sekundi je nestao svaki osmijeh. Svekrva je problijedila, a svekar je polako spustio čašu i pogledao čas nju, čas konobara.

„Pazi dobro šta pričaš“, rekla je svekrva. „Vjerovatno si me zamijenio s nekim.“

Konobar je odmahnuo glavom. „Nisam. Sjedili ste baš za stolom do prozora. I taj gospodin vas je cijelo vrijeme držao za ruku.“

Nastala je neprijatna tišina. Moja mama, koju je nekoliko minuta ranije ponizila, nije rekla ni riječ. Svekar je ustao i mirno upitao: „Koji dan?“

Kad je konobar rekao da je bilo prošlog četvrtka oko osam naveče, svekar se okrenuo prema ženi. „Prošlog četvrtka si meni rekla da ideš kod sestre.“

Svekrva je počela da objašnjava da je to bio „samo prijatelj“ i da konobar pravi skandal ni iz čega. A onda je moj muž, vidno bijesan, rekao: „Mama, dosta. Prije pet minuta ismijavala si njenu majku pred svima. Sad bar odgovori na jedno obično pitanje.“

Svekar nije povisio ton. Upravo je zbog toga bilo još neprijatnije. „Kako se zove?“

Svekrva je ćutala.

„Pitao sam kako se zove čovjek s kojim si bila ovdje.“

Tada je konobar napravio nešto što niko nije očekivao. Pogledao je prema ulazu u restoran i tiho rekao: „Ne morate mene pitati. Mislim da je upravo stigao.“

Svi smo se okrenuli.

Na vratima je stajao muškarac od šezdesetak godina. Čim je ugledao naš sto, zastao je. Svekrvi je ispala salveta iz ruke.

Svekar ga je prepoznao prije svih.

„Ti?!“

Čovjek je prišao nekoliko koraka, ali nije gledao svekra. Gledao je samo svekrvu. „Rekla si da ćeš mu večeras konačno kazati.“

Svekar se uhvatio za naslon stolice. „Šta da mi kaže?“

Svekrva je tada počela da plače. Moj muž joj je prišao, ali ga je zaustavila rukom.

„Nemoj“, rekla je. „Ovo traje mnogo duže nego što mislite.“

„Koliko dugo?“ pitao je svekar.

Nije odgovorila odmah. Pogledala je muža, zatim svog sina, pa mene.

„Dvadeset dvije godine.“

Moj muž je naglo ustao.

Jer je tačno prije dvadeset dvije godine rođen njegov mlađi brat.

A kada je svekar shvatio zašto je svekrva baš tada pogledala prema njemu, više niko za stolom nije razmišljao o priboru za jelo.