TAKSISTA IZ LONDONA — VOŽNJA KOJU NIKADA NISAM ZABORAVIO

„Molim vas, vozite… i ne postavljajte pitanja.“

Nisam odgovorio. Krenuo sam, a ona je svakih nekoliko sekundi gledala kroz zadnje staklo. Poslije desetak minuta telefon joj je zazvonio. Pogledala je ekran, preblijedjela i odbila poziv.

„Možete li malo brže?“

Tada sam primijetio crni automobil iza nas. Skrenuo sam desno. Skrenuo je i on. Napravio sam još dva skretanja koja nisu bila na ruti. I dalje je bio iza nas.

„Gospođo, poznajete li taj automobil?“

Počela je da plače.

„Moj muž je unutra.“

Pomislio sam da je obična bračna svađa, dok nije otvorila torbu i izvadila debelu kovertu.

„Večeras sam saznala da me vara. Ali to nije najgore. U hotelskoj sobi pronašla sam ovo.“

U koverti su bile fotografije, kopije pasoša i papiri sa ogromnim iznosima novca. Nisam razumio o čemu se radi, ali bilo mi je jasno da njen muž ne želi samo razgovarati.

Crni automobil nam se približio i počeo blicati.

„Nemojte stati!“, vrisnula je.

Nazvao sam policiju preko hands-free uređaja i rekao gdje se nalazimo. Operater mi je rekao da nastavim prema najbližoj policijskoj stanici.

Ali žena je odjednom viknula:

„Ne! Ne tamo!“

Pogledao sam je u retrovizoru.

„Zašto?“

Ćutala je nekoliko sekundi, a onda rekla nešto od čega mi se sledila krv.

„Jer je moj muž policajac.“

U tom trenutku crni automobil nas je pretekao i stao poprijeko ispred mene. Naglo sam zakočio. Iz njega je izašao muškarac i krenuo prema nama.

Žena mi je gurnula kovertu između sjedišta.

„Ako me odvede, nemojte mu ovo dati.“

Muškarac je stigao do vrata i počeo udarati po staklu.

„Otključaj! To je moja žena!“

Nisam otvorio.

Nekoliko sekundi kasnije iza nas su se pojavila dva policijska vozila. Muškarac se ukočio. Žena je otvorila vrata i potrčala prema policajcima.

Tek kasnije sam saznao šta sam te večeri vozio.

U koverti nisu bili dokazi obične prevare. Bili su dokumenti o velikoj finansijskoj prevari u koju je njen muž bio umiješan zajedno sa još nekoliko ljudi. Žena ih je slučajno pronašla u hotelskom sefu dok je tražila dokaz da ima ljubavnicu.

Muž je uhapšen, a ona je postala jedan od ključnih svjedoka.

Mjesecima je nisam vidio.

A onda sam jednog jutra pronašao kovertu u centrali taksi službe. Unutra je bilo kratko pismo:

„Niste postavljali pitanja kada mi je to bilo najpotrebnije. Te noći niste spasili samo mene.“

Ispod pisma bila je fotografija nje i djevojčice od možda deset godina.

Na poleđini je pisalo:

„Moja kćerka. Čekala me je kod kuće.“