„Nećeš se oženiti njome dok sam ja živa!“, vikala je svekrva dok su je unosili u vozilo hitne pomoći.

Marko me pogledao s gađenjem.

„Nisam vjerovao da si sposobna da povrijediš moju majku!“

„Nisam je ni dotakla! Bila sam u sobi s fotografom!“

„Moja majka nema razloga da laže!“

Te riječi zaboljele su me više od svih optužbi. Skinula sam veo i rekla mu da slobodno otkaže vjenčanje.

U tom trenutku prišla mi je konobarica.

„Gospođo, moram vam nešto reći. Vaša svekrva se prije pada svađala s jednom ženom iza restorana.“

„Kakvom ženom?“

„Ne znam. Ali čula sam da joj govori: ‘Ako danas dođeš pred mog sina, sve ću izgubiti!’“

Odmah sam pozvala Marka. Nije htio da me sasluša, sve dok konobarica nije ponovila iste riječi.

Tada mu je zazvonio telefon. Zvali su ga iz bolnice. Majka je zahtijevala da odmah dođe.

Krenula sam s njim, ali mi je pred bolničkim vratima rekao da sačekam napolju.

Petnaest minuta kasnije iz sobe se začula vika.

„NEĆU VIŠE DA ĆUTIM ZBOG TEBE!“, urlao je Marko.

Vrata su se otvorila. Izašao je blijed, a za njim medicinska sestra.

„Uđi“, rekao mi je. „Moraš čuti istinu.“

Svekrva je ležala s povrijeđenom nogom. Kada me ugledala, okrenula je glavu.

Marko je spustio telefon na krevet.

„Moja majka je jutros saznala da moj otac ima vanbračnu kćerku. Ta djevojka je došla na naše vjenčanje da ga upozna.“

Ostala sam zatečena.

„Kakve to veze ima sa mnom?“

„Majka ju je pokušala otjerati iz restorana. Posvađale su se na stepeništu. Kada je djevojka otišla, majka je izgubila ravnotežu i pala.“

„Pa zašto je optužila mene?“

Svekrva je počela da plače.

„Nisam htjela da se sazna za djevojku. Mislila sam da će svi povjerovati meni, a da će se vjenčanje odgoditi dok ne smislim šta da radim.“

Pogledala sam Marka.

„A ti si joj odmah povjerovao.“

Spustio je glavu.

„Pogriješio sam. Molim te, vrati se sa mnom. Gosti još čekaju.“

„Ne čekaju mene, Marko. Čekaju vjenčanje koje se neće dogoditi.“

Vratila sam se u restoran samo da uzmem svoje stvari. Pred gostima sam skinula prsten i ostavila ga na stolu.

Tri mjeseca kasnije Marko je ponovo došao da me zaprosi.

Odbila sam ga.

Nisam mogla zaboraviti kako me čovjek koji je obećao da će mi biti najveća podrška javno proglasio krivom, a da me nije ni saslušao.

Njegova majka mi je kasnije poslala izvinjenje.

Odgovorila sam joj jednom rečenicom:

„Niste vi uništili naše vjenčanje. Samo ste mi na vrijeme pokazali za kakvog bih se čovjeka udala.“