„KAKO VAS NIJE SRAMOTA DA SE VRAĆATE I TVRDITE DA SAM VAM POGREŠNO VRATILA NOVAC?“, viknula je blagajnica toliko glasno da su se svi u banci okrenuli prema meni.

Pokušao sam da joj objasnim, ali nije mi dala da dođem do riječi.

„SVAKI DAN NEKO POKUŠAVA DA NAS PREVARI! MISLITE DA SMO MI OVDE BUDale?“

U tom trenutku prišao je šef poslovnice i pitao šta se dešava. Blagajnica je odmah počela da govori kako sam došao da pravim probleme i tražim novac koji mi ne pripada.

„Gospodine, imate li potvrdu o uplati?“, upitao me.

Izvadio sam papir iz džepa i stavio ga na pult.

„Imam. Ali nisam došao da tražim novac.“

Blagajnica se podrugljivo nasmijala.

„NEGO ŠTA HOĆETE?“

Izvadio sam novčanicu od sto eura i spustio je pred nju.

„Došao sam da vam vratim ovo. Umjesto dvadeset, dali ste mi sto dvadeset eura kusura.“

U banci je nastala potpuna tišina.

Blagajnica je pogledala novčanicu, pa mene. Lice joj je u trenutku promijenilo boju.

Šef je odmah pozvao koleginicu da provjeri stanje blagajne. Poslije nekoliko minuta vratila se i potvrdila da nedostaje tačno sto eura.

„Znači, čovjek je došao da vrati vaš novac, a vi ste ga pred svima optužili da je prevarant?“, upitao je šef.

Blagajnica je spustila pogled.

„Nisam znala… Mislila sam…“

„Niste me pustili ni da završim rečenicu“, prekinuo sam je.

Šef mi se izvinio i rekao da će protiv nje pokrenuti disciplinski postupak.

„Nema potrebe da žena izgubi posao zbog mene“, odgovorio sam. „Ali neka sljedeći put sasluša čovjeka prije nego što ga ponizi.“

Tada je blagajnica počela da plače.

„Znate li šta bi bilo da ste zadržali taj novac?“, upitala me tiho. „Na kraju smjene morala bih da nadoknadim manjak. A danas mi je plata već otišla na račune.“

Pogledao sam je i rekao:

„Zato sam se i vratio. Nisam znao kakve probleme možete imati zbog tih sto eura.“

Krenuo sam prema izlazu, a ona me pozvala.

„Gospodine, oprostite mi. Stvarno ste pošten čovjek.“

Okrenuo sam se i odgovorio:

„Nije teško biti pošten kad ti neko greškom da tuđi novac. Mnogo je teže ostati pristojan kad misliš da si u pravu.“

Izašao sam iz banke sa istih dvadeset eura kusura s kojima sam i trebalo da izađem.

Ali sam tog dana shvatio nešto važnije.

POŠTENJE SE NE POKAZUJE SAMO KAD VRAĆAŠ TUĐI NOVAC, NEGO I KAD IMAŠ PRILIKU DA NEKOGA PONIZIŠ, A IPAK ODABEREŠ DA OSTANEŠ ČOVJEK.