Muž nije povisio glas. Upravo zbog toga mi je bilo još neprijatnije. Stajao je iza mene i gledao čas mene, čas mladoženju, čekajući odgovor.

„To je bilo prije nego što sam upoznala tebe“, rekla sam.

Mladoženja se kiselo nasmijao. „Nije baš toliko davno.“

Osjetila sam kako mi se stomak steže. Moj muž je odmah pitao: „Koliko davno?“

Prije četiri godine, nekoliko mjeseci prije nego što sam upoznala muža, mladoženja i ja smo se kratko viđali. Nikada nismo bili zvanično zajedno. Jedne večeri rekao mi je da bi ostavio tadašnju djevojku ako bih mu rekla da želim ozbiljnu vezu. Odbila sam. Ta djevojka je bila žena koja je upravo u vjenčanici plesala nekoliko metara od nas.

„Zašto mi to nikad nisi rekla?“ pitao je muž.

„Zato što nije bilo važno.“

Mladoženja se ubacio: „Meni jeste bilo.“

Tada sam planula. Rekla sam mu da je upravo oženio drugu ženu i da nema pravo na njenoj svadbi da meni govori da još misli na prošlost.

Ali bilo je kasno.

Mlada je stajala iza njega.

Niko od nas nije primijetio kada je prišla.

„Na koga još misliš?“ upitala je.

Mladoženja je problijedio. Počeo je govoriti da je popio, da se glupirao i da ništa nije mislio ozbiljno. Mlada je pogledala mene.

„Jesi li ti bila ta zbog koje smo raskinuli prije četiri godine?“

Nisam znala da su tada raskinuli.

Rekla sam joj istinu. Da mi je ponudio vezu, da sam ga odbila i da poslije toga nismo imali ništa.

Ona se okrenula prema njemu.

„Meni si rekao da ti treba vrijeme da shvatiš šta želiš.“

Muzika je i dalje svirala, ali oko nas se već okupilo nekoliko ljudi. Moj muž me uhvatio za ruku i rekao da idemo.

Mladoženja je tada napravio najveću grešku.

„Čekaj“, rekao mi je. „Samo mi reci jedno. Da tada nisi upoznala njega, bi li se predomislila?“

Mlada je skinula prsten.

Spustila ga je na sto.

„Ne treba ona ništa da ti odgovori. Upravo si meni odgovorio.“

Izašla je iz sale.

Kasnije sam saznala da se te večeri nije vratila. Brak formalno nisu ni započeli kako su planirali; narednih dana su rješavali šta će dalje.

Muž i ja smo se takođe posvađali. Zamjerio mi je što mu nikada nisam pomenula tu priču, posebno jer smo godinama povremeno viđali tog čovjeka.

Bio je u pravu u jednom: trebala sam mu reći.

Ali kada me pitao jesam li ikada požalila što sam onom čovjeku rekla „ne“, odgovorila sam bez razmišljanja:

„Jesam. Večeras žalim samo što mu to nisam rekla još glasnije.“