Te riječi su me presjekle jer sam znala da u njima ima istine. Godinama smo mu sve olakšavali. Kad nije imao novca, dali bismo mu. Kad bi odustao od škole, govorili smo da će se pronaći. Kad bi napustio posao poslije nekoliko dana, muž bi rekao da ga ne pritiskamo. Mislili smo da mu pomažemo, a zapravo smo ga navikli da će neko uvijek riješiti problem umjesto njega.

Muž je prvi put izgubio strpljenje. Rekao mu je da od tog dana više nema džeparca, plaćenih izlazaka ni goriva za njegove vožnje. Može da živi s nama, da jede i ima krov nad glavom, ali za sve ostalo moraće sam da zaradi.

Sin se samo nasmijao i rekao: „Vidjećemo koliko ćete izdržati.“

Naredna tri dana skoro nije izlazio iz sobe. Četvrtog jutra je u kuhinji tražio novac. Kad sam mu rekla da nemam šta da mu dam, počeo je da viče da smo ga mi napravili ovakvim i da sad glumimo stroge roditelje kada je već kasno.

Bila sam na ivici da popustim. Već sam krenula prema torbi, a muž me je zaustavio jednom rečenicom: „Ako mu danas opet daš, sve što smo sinoć pričali nema nikakvog smisla.“

Prvi put sam vratila novčanik u torbu.

Naveče je sin izašao iz kuće zalupivši vratima. Vratio se tek pred zoru. Nisam spavala, ali ga nisam ni pitala gdje je bio. Nekoliko dana kasnije primijetila sam da ustaje ranije. Mislila sam da ide kod društva, sve dok jednog jutra nisam vidjela da oblači staru radnu jaknu koju mu je dao rođak.

Našao je privremeni posao u skladištu. Nije nam ništa rekao jer je, kako je kasnije priznao, bio siguran da neće izdržati ni sedmicu.

Izdržao je.

Prvu platu nije donio kući niti smo to tražili. Kupio je sebi patike koje je mjesecima tražio od nas i prvi put ih nije pokazivao kao nešto što mu pripada. Samo je rekao: „Drugačije je kad znaš koliko sati moraš da radiš za njih.“

Nije se preko noći promijenio. I dalje se žalio, kasnio, nekoliko puta poželio da napusti posao. Ali više nije tražio da prodamo auto.

Najviše me zaboljelo kada mi je nekoliko mjeseci kasnije rekao: „Mama, trebalo je mnogo ranije da mi kažete ne.“

Tada sam shvatila da roditelj ponekad ne uništi dijete zato što mu daje premalo, nego zato što iz ljubavi predugo daje sve.