Starinska pita koja oduševljava je jedan od onih recepata koji se prenosi generacijama i uvek ima posebno mesto na stolu. Njena spoljašnjost je savršeno hrskava i zlatna, dok je unutrašnjost mekana, sočna i puna bogatog fila. Miris koji se širi dok se peče podseća na bakinu kuhinju i domaću toplinu, a ukus je takav da se teško zaustaviti na jednom parčetu.

Za pripremu ove pite potrebno je oko 500 g tankih kora za pitu, 400–500 g sira (najbolje mešavina mladog i sitnog), 3–4 jaja, 200 ml jogurta ili kiselog mleka, 100 ml ulja, malo soli po ukusu i po želji malo pavlake za dodatnu sočnost. Upravo kombinacija ovih sastojaka daje pitu koja je i mekana i hrskava u isto vreme, sa savršeno izbalansiranim ukusom.

Priprema počinje tako što se u većoj posudi izmrvi sir, pa se dodaju jaja i sve se dobro sjedini. Zatim se sipa jogurt i ulje, pa se masa lagano izmeša dok ne postane ujednačena i kremasta. Ako je sir slan, nije potrebno dodavati mnogo soli, ali po ukusu se može blago posoliti. Fil treba da bude dovoljno gust, ali i maziv kako bi se lako rasporedio po korama.

Kore se zatim slažu jedna po jedna. Na radnu površinu se stavi prva kora, premaže se filom, zatim se stavlja druga kora i opet premazuje. Može se slagati po dve ili tri kore zajedno, pa uvijati u rolnu ili slagati u slojevima direktno u podmazanu tepsiju. Svaki sloj treba lepo premazati kako bi pita bila ravnomerno sočna. Kada se sve kore utroše, pita se seče na kocke ili rombove pre pečenja, što će kasnije olakšati serviranje.

Pre pečenja, pita se može dodatno preliti sa malo jogurta ili ulja kako bi dobila još lepšu boju i hrskaviju koricu. Peče se u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 30–40 minuta, dok ne dobije zlatno-smeđu boju i dok se ivice lepo ne odvoje od tepsije. Tokom pečenja, cela kuća će mirisati na domaću pitu, što je znak da je skoro gotova.

Kada se izvadi iz rerne, preporučuje se da pita odstoji desetak minuta kako bi se malo prohladila i stabilizovala. Tada se najlepše seče i zadržava svoj oblik. Može se služiti topla, kada je najsočnija, ali je jednako ukusna i kada se ohladi.

Ova pita je idealna za doručak, večeru ili kao posluženje gostima. Jednostavna je za pripremu, a rezultat je uvek savršen – hrskava spolja, mekana iznutra i puna ukusa koji podseća na starinske, proverene recepte. Zato s pravom nosi naziv pita koja oduševljava, jer svaki zalogaj potvrđuje upravo to.